О електронском насиљу – Cyberbullying

преузето са: http://skolavuk.wordpress.com

Електронско насиље укључује било какав облик слања порука путем интернета или мобилних телефона.

Оно има за циљ повређивање, узнемиравање или било какво друго наношење штете детету, младом или одраслом човјеку који не може да се заштити од таквих поступака. Појављује се у облику текстуалних или видео порука, фотографија или позива.
Одрасли тешко откривају дигитално насилничко понашање. Они слабије познају нова правила и другачије приступе које вреде у њима. Међутим, важно је наћи начине за супротстављање насиљу путем интернета на исти начин као што се боримо против свих других врста узнемиравања

Како га препознати

Има за циљ: узнемиравање, ухођење, вређање, несавестан приступ штетним садржајима, ширење насилних и увредљивих коментара, снимање окрутних, насилних сцена, слање претећих порука, као и креирање интернет страна које садрже приче, цртеже, слике и шале на рачун вршњака, лажно представљање.

Може бити: психичко или емотивно, сексуално, вербално.

По чему се електронско насиље (“Cyber”) разликује од других насиља:

  • Може бити присутно 24 сата и сваки дан у седмици
  • Дете је изложено насиљу и узнемиравању код куће и на другим мјестима која су за њега била сигурна
  • Публика и сведоци могу бити многобројни и брзо се могу повећавати
  • Деца и млади који се понашају насилно могу остати анонимни. Ова чињеница може изазвати снажан осјећај страха, изложености и незаштићености код оних који су доживели електронско злостављање, док ономе ко чини злостављање то може бити подстицај за наставак
  • Без физичког контакта са жртвом или публиком, деца и млади теже схватају последице насилног понашања.

Неки облици насиља на интернету

На интернету се можете сусретати са различитим облицима узнемиравања. Најчешћи облици узнемиравања младих на интернету су: хакерисање, „сајбер булинг“ или вршњачко насиље у виртуелном свету, трговина децом и младима, као и разни облици сексуалног злостављања.

Опасности које најчешће прете деци на интернету, а чије примере смо могли сазнати и путем скоро свих медија протеклих година су:

  • Сајбер злостављање
  • Дечја порнографија
  • Педофилија
  • Интернет зависност
  • Фенсерски речник

Савети за родитеље:

Физичким одвајањем детета и рачунара у посебну просторију (његову собу) родитељи праве највећу грешку јер на тај начин деца се затворе а родитељи слабо могу да надгледају и умају увид који су то wеб сајтови који посећују, како се понашају на Интернету и какве су им активности.

Са друге стране, деца свесна да се од родитеља боље разумеју у рачунаре и да нема начина на који би их (неко) родитељи проверавао, на интернету се понашају неконтролисано и често непримерено што за последицу имамо експанзију сајбер злостављања.

  • Настојте да заштитите децу од непријатних искустава – покажите им како да заштите сопствену приватност и поштују приватност других.
  • Научите децу да не одговарају на сумњиве поруке.
  • Помозите деци да схвате какве поруке могу да изазову непријатне осећаје.
  • Проверите умеју ли деца да блокирају пријем порука од одређеног пошаљиоца.
  • Сачувајте поруке, могу да вам послуже као важан доказ.
  • Будите у контакту с људима из околине вашег детета – упознајте се с његовим друговима, њиховим родитељима, наставницима и уопште окружењем.
  • Научите своје дете да вас обавештава о сваком искуству из виртуалног реалног света, које га забрињава. Убедите га да у вас може да се поузда и када неопрезно уради нешто лоше и да ћете заједно потражити решење.
  • Објасните детету да, уколико га неко узнемирава, то никад није његова кривица.
  • Да стварају безбедне профиле, којима могу заштитити своју приватност.
  • Да штите своју шифру.
  • Да реагују само на поруке особа које познају из живота ван Интернета и само тим особама да се и обраћају.
  • Уколико хоће да објаве на интернету своју или слику породице, куће требало би да се о томе посаветују са родитељима.
  • Приватне информације (број телефона, адресу, школу, спортски клуб и сл.) не треба да уписују у разне упитнике на сајтовима нити да их дају непознатим људима.
  • Успостављајте са својом децом однос базиран на поверењу.
  • Уверите их да могу са вама да причају и о својим грешкама зато што једино тако можете заједнички да нађете решење! Грешке при учењу су нормалне.
  • На почетним странама мрежа за социјално дружење (facebook, twitter…) постоје правила за коришћење истих, савети а наведена је и старосна граница за коришћење мрежа.
  • Будите проактивни и размишљајте унапред о ономе што се може догодити у сајбер-простору

Савети малолетним лицима:

  • Немојте слати поруке, фотографије или други материјај који би некоме могао да нашкоди, слике шаљите само особама које лично познајете и у које имате поверења и искључиво након консултације са родитељима.
  • Не остављајте личне податке непознатим лицима.
  • Игноришите непознате особе које желе да успоставе контакт са Вама и не прихватајте састанке са тим особама.
  • На почетним странама мрежа за социјално дружење (facebook, twitter…) постоје правила за коришћење истих, савети а наведена је и старосна граница за коришћење мрежа.
  • Научите како да блокирате е-поруке и инстант поруке
  • ОБАВЕЗНО ПРИЈАВИТЕ родитељима, наставницима или школском полицајцу да вас неко узнемирава путем електронске комуникације

У борби против електронског насиља било би потпуно погрешно забранити ђацима коришћење нових технологија како у школи тако и код куће јер проблем не лежи у томе. По нашем мишљењу, насилничко понашање је пре свега друштвени проблем, док се фокусирањем на технологију само удаљавамо од правих питања. Осим тога, наставни план и програм налажу ђацима обавезу савладавања информатичким достигнућима.

Сматрамо да ће се појавити и нови канали насиља на дигиталним мрежама, те да треба очекивати и друге нежељене поседице. Такође сматрамо да ангажовање родитеља веома важним делом ршења проблема, што подразумева њихово упућивање у логику која вреди у дигиталном свету. Тиме ће онемогућити деци да воде тајни дигитални живот.

Родитељи морају бити присутни.

Једна од мера може бити смештај рачунара у дневну собу или неки други прометни део стамбеног простора. Када су родитељи у близини деца осећају да су и они укључени. Децу такође требају упутити да на мрежи користе своја пуна имена За коришћење рачунара и мобилног телефона могу се увести нека ограничења, али технологије се не треба бојати. Као родитељ, можете покушати остварити пријатељство са својом децом на Фејсбуку, премда млади најчешће сматрају да то није кул.

У овом информативном листу коришћен је материјал са интернет страна везаних за борбу против ове појаве који служи за едукацији и може се слободно користити:

  • http://www.mup.rs (Министарство унутрашњих послова Републике Србије, 2011)
  • http://www.kliknibezbedno.rs (Иницијатива Министарства за телекомуникације и информационо друштво, 2009)
  • http://www.kako-da.net (Једноставни одговори на често постављана питања, 2011)
Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s